ASTROFOTOGRAFIJA

[Ljubo]

I ja sam za stabilizaciju u objektivu; ona u telu košta Boga oca.

Objektivi sa stabilizacijom slike podrazumijevaju u sebi ugradjena dodatna stakla, što ih čini manje efikasnim za snimanje deep-sky objekata od onih bez stabilizacije. Čak i kada se isključi stabilizacija na IS objektivu, rezultati su i dalje nešto lošiji od objektiva bez stabilizacije.

Takodje, u pogledu kvaliteta, bolji su objektivi s fiksnom žižnom daljinom od zoom objektiva, a posebno za astrofotografiju.

[Yagodinac]

Naravno, ja sam mislio za svakodnevno slikanje.

[contax]

I ja sam za stabilizaciju u objektivu; ona u telu košta Boga oca.

Objektivi sa stabilizacijom slike podrazumijevaju u sebi ugradjena dodatna stakla, što ih čini manje efikasnim za snimanje deep-sky objekata od onih bez stabilizacije. Čak i kada se isključi stabilizacija na IS objektivu, rezultati su i dalje nešto lošiji od objektiva bez stabilizacije.

Takodje, u pogledu kvaliteta, bolji su objektivi s fiksnom žižnom daljinom od zoom objektiva, a posebno za astrofotografiju.

Bez ukljucivalja stabilizacije se moze raditi iz ruke na onolikoj ekspoziciji kolika je zizina daljina objektiva koji se koristi. To je generalo pravilo za Lajka format aparata. Za krop formate ekspozicija se skracuje za krop faktor. Iskustvom ruka postaje puno mirnija pa se i ovaj prag najkrace ekspozicije iz ruke znacajno spusta. Stabilizacija slike moze i da pokvari sliku kao na primer kod Nikon 18-200, gde ukljucena stabilizacija pokvari sliku bez izuzetka. Naravno vise je pozitivnih primera poput one kod Nikon 70-200 pogotovo nove verzije gde ukljucena stabilizacija produzava ekspoziciju oko cetri puta, bez ikakvog gubitka kvaliteta slike. Ali nikako ne moze da utice na efikasnost objektiva za deep sky objekte, jer je to stvar svetlosne jacine objektiva. I tu postoje ogranicenja. Recimo jedan od najboljih Nikon objektiva 85/1.4 daje zadovoljavajuce ostro zvezdano polje tek kada se zavrne na 2.8. Ovo je jedini objektiv brzi od 2.8 koji posedujem, ali sam citao da nema objektiva koji daje ostru sliku osim u centru ispod blende 2.8. Objektivi fiksne zizine daljine jesu kvalitetniji od zum objektiva, ali i tu ima izuzetaka. Primer je zum Nikon 14-24 koji daje vidno kvalitetniju sliku na 14mm od fiksnog 14mm Nikon, ali i Canon objektiva. Tajna je u tome da su ovladali tehnologijama izrade asfericnih sociva kakva do skora nije bilo moguce napraviti. U nove objektive se implementiraju nove opticke formule i nove tehnologije tako da smo na nasu radost u mogucnosti da koristimo zaista vrhunske objektive. Naravno ako mozemo i da ih priustimo. Cene novih objektiva su sve vise cak i kada se radi o zamenama postojecih i to je trend koji se u skorije vreme nece promeniti.

[Ljubo]

Naravno vise je pozitivnih primera poput one kod Nikon 70-200 pogotovo nove verzije gde ukljucena stabilizacija produzava ekspoziciju oko cetri puta, bez ikakvog gubitka kvaliteta slike. Ali nikako ne moze da utice na efikasnost objektiva za deep sky objekte, jer je to stvar svetlosne jacine objektiva.

Dakle, moram ponovo: IS (stabilizacija slike) na papiru ne bi trebalo da utiče na kvalitet u deep-sky astrofotografiji, ali u praksi nije tako!! O ovome pročitati, recimo, kod Samira Kharusi-ja (www.samirkharusi.net), ili nalaze astrofotografa Jerry Lodriguess-a i Pertti Tapole na digital_astro Yahoo mejling listi (čiji sam član već 7 godina) koja se prvenstveno bavi upotrebom isključivo DSLR aparata u astrofotografiji. Obrazloženje: IS ima više stakala u sebi od non-IS objektiva, a to je više površina za refleksiju.
Koga zanima ova tema, može osnove pročitati ovdje: http://www.astropix.com/HTML/I_ASTROP/LENSES.HTM

Tajna je u tome da su ovladali tehnologijama izrade asfericnih sociva kakva do skora nije bilo moguce napraviti. U nove objektive se implementiraju nove opticke formule i nove tehnologije tako da smo na nasu radost u mogucnosti da koristimo zaista vrhunske objektive.

I dalje su najkvalitetniji (i najskuplji!) objektivi tipa Zeiss u pogledu optičkih karakteristika, a napravljeni su tehnologijom starom preko 30 godina. Ovo pogotovu važi za one objektive iz malih serija ili rađenih po narudžbi. Što se tiče asferičnih sočiva, skrećem pažnju da je na prvom mjestu i dalje kvalitet stakla koja se stavljaju u objektive, pa tek onda njihov oblik, broj, antirefleksioni premazi i slično.

Treće:

jedan od najboljih Nikon objektiva 85/1.4 daje zadovoljavajuce ostro zvezdano polje tek kada se zavrne na 2.8. Ovo je jedini objektiv brzi od 2.8 koji posedujem, ali sam citao da nema objektiva koji daje ostru sliku osim u centru ispod blende 2.8. Objektivi fiksne zizine daljine jesu kvalitetniji od zum objektiva, ali i tu ima izuzetaka. Primer je zum Nikon 14-24 koji daje vidno kvalitetniju sliku na 14mm od fiksnog 14mm Nikon, ali i Canon objektiva.

Ovo su subjektivni nalazi. Canon EF 50/1.2 daje solidne rezultate u astrofotografiji i na 2.0, mada je i on najbolji na 2.8. Novi Canoni EF 85mm f/1.2 L II USM  i 200mm f/2 L II USM mogu se koristiti u astrofoto već na 2.5.

Dalje, moguće je da je Nikon 14-24 kvalitetniji od fisknog 14mm Nikon (vjerovatno u dnevnoj fotografiji, za astrofoto je već pitanje), ali jedan ili dva izuzetka ne potvrdjuju pravilo - posebno imajući u vidu da postoje odstupanja u kvalitetu izmedju istih objektiva i kod tako renomiranih proizvodjača kao što su Nikon i Canon (i pored rigorozne kontrole, a treba znati i da su astro uslovi medju najzahtjevnijim za sve objektive!).

Na gornjem linku možeš pročitati i da Nikon 85mm f/1.4 ne samo da nema asferična stakla, već ni ED stakla (ili UD), pa samim tim sebe ne preporučuje za astro na većim formatima printa (recimo, A3 ili slično).

Lično, za astrofoto koristim Canone EF 50 f/1.4 i EF 200 f/2.8 L II USM, te Sigmu 300 f/2.8 DG-SX.

[contax]

Dakle, moram ponovo: IS (stabilizacija slike) na papiru ne bi trebalo da utiče na kvalitet u deep-sky astrofotografiji, ali u praksi nije tako!! O ovome pročitati, recimo, kod Samira Kharusi-ja (www.samirkharusi.net), ili nalaze astrofotografa Jerry Lodriguess-a i Pertti Tapole na digital_astro Yahoo mejling listi (čiji sam član već 7 godina) koja se prvenstveno bavi upotrebom isključivo DSLR aparata u astrofotografiji. Obrazloženje: IS ima više stakala u sebi od non-IS objektiva, a to je više površina za refleksiju.
Koga zanima ova tema, može osnove pročitati ovdje: http://www.astropix.com/HTML/I_ASTROP/LENSES.HTM

Interesantno prvi put cujem za ovo.

I dalje su najkvalitetniji (i najskuplji!) objektivi tipa Zeiss u pogledu optičkih karakteristika, a napravljeni su tehnologijom starom preko 30 godina. Ovo pogotovu važi za one objektive iz malih serija ili rađenih po narudžbi. Što se tiče asferičnih sočiva, skrećem pažnju da je na prvom mjestu i dalje kvalitet stakla koja se stavljaju u objektive, pa tek onda njihov oblik, broj, antirefleksioni premazi i slično.

Oko ovoga se slazem u potpunosti. Ah taj Zeiss...

Ovo su subjektivni nalazi. Canon EF 50/1.2 daje solidne rezultate u astrofotografiji i na 2.0, mada je i on najbolji na 2.8. Novi Canoni EF 85mm f/1.2 L II USM  i 200mm f/2 L II USM mogu se koristiti u astrofoto već na 2.5.

Dalje, moguće je da je Nikon 14-24 kvalitetniji od fisknog 14mm Nikon (vjerovatno u dnevnoj fotografiji, za astrofoto je već pitanje), ali jedan ili dva izuzetka ne potvrdjuju pravilo - posebno imajući u vidu da postoje odstupanja u kvalitetu izmedju istih objektiva i kod tako renomiranih proizvodjača kao što su Nikon i Canon (i pored rigorozne kontrole, a treba znati i da su astro uslovi medju najzahtjevnijim za sve objektive!).

Na gornjem linku možeš pročitati i da Nikon 85mm f/1.4 ne samo da nema asferična stakla, već ni ED stakla (ili UD), pa samim tim sebe ne preporučuje za astro na većim formatima printa (recimo, A3 ili slično).

Lično, za astrofoto koristim Canone EF 50 f/1.4 i EF 200 f/2.8 L II USM, te Sigmu 300 f/2.8 DG-SX.

Taj Canon 85/1.2 je otprilike objektiv bez premca. Veceras nabasah na ovaj link http://www.the-digital-picture.com/Reviews/Zeiss-85mm-f-1.4-ZE-Planar-Lens-Review.aspx pa pogledajte na kraju testa kako je oduvao Zeiss 85/1.4. Citao sam hvalospeve i na drugim mestima.
Na drugom linku koji si postavio kazu da je Canon 16-35 dobar (doduse na krop telima), ali ja se ne bih slozio. Koristio sam ga na Canon 5D i nisam zadovoljan. Pitam se koliko su i drugi podaci validni.
Potrudicu se da i sam napravim testove moje opreme u toku ove godine. Videcemo...

[Yagodinac]

Potrudicu se da i sam napravim moje opreme testove u toku ove godine. Videcemo...

I ja mogu da uzmem jedan jedini objektiv iz serije i da kukam kako je najgori ili najbolji, svejedno. Problem sa objektivima je reprezentativnost uzorka. Na malom uzorku su zaključci nezgodni.
Što se mene tiče lepo je kad kupuješ polovan objektiv - dogovoriš se sa čovekom da mu ga vratiš za dan-dva ako ti se ne sviđa oštrina a u međuvremenu udri u testiranje...
 

[Ljubo]

Hmm, da. Prva karakteristika koja se gleda kod objektiva, kada se prave ozbiljni testovi je MTF grafikon - pa se obično rezultati sa testa uživo upoređuju s onim iz ovog grafikona. Kako se čitaju MTF grafikoni (što nije najjednostavnije, ali se da savladati), ima detaljno o tome ovdje: http://www.normankoren.com/Tutorials/MTF.html

 Kada se čitaju testovi objektiva, posedno uporedni, moja preporuka je da se obavezno uzima više izvora (konsultovati više sajtova). Postoje razlozi objektivne i subjektivne prirode za to. Subjektivni: neki fotografi su skloni prenaglašavanju onih karakteristika koje oni smatraju bitnim, skloni su određenim tipovima objektiva i slično. Objektivni razlozi su malobrojni, a pored kozmetičkih, svakako najvažniji je taj da postoji razlika između dva ista objektiva od istog proizvođača.
Ovo utiče i na MTF krive (koje pokazuju pravo ponašanje objektiva), koje su precizne za kvalitetnije objektive i na manjim otvorima blende, ali na većim znaju da variraju - pogotovu kod objektiva trećih proizvođača (Sigma, Tokina, Tamron,...)

[bear]

astrofotografiji. Obrazloženje: IS ima više stakala u sebi od non-IS objektiva, a to je više površina za refleksiju.
Koga zanima ova tema, može osnove pročitati ovdje: http://www.astropix.com/HTML/I_ASTROP/LENSES.HTM

Ne moze se ovako uopstavati, broj staklenih elemenata je samo jedan parametar objektiva, ali nikako odlucujuci. Po toj logici bi neko mogao da ustvrdi da su ED dubleti bolji od tripleta jer imaju manje elemenata ili da su Nagler okulari losi za astronomska posmatranja jer sadrze ogroman broj elemenata u odnosu na neki Kellner.

[Ljubo]

Uobičajena praksa ovdje na forumu je da pojedini članovi stavljaju komentare, a bez da nude objašnjenje za njih, niti čak alternativu...

Ne moze se ovako uopstavati, broj staklenih elemenata je samo jedan parametar objektiva, ali nikako odlucujuci. Po toj logici bi neko mogao da ustvrdi da su ED dubleti bolji od tripleta jer imaju manje elemenata ili da su Nagler okulari losi za astronomska posmatranja jer sadrze ogroman broj elemenata u odnosu na neki Kellner.

1) Obrazloženje nisam postavio ja, već ljudi koji su snimili jako puno DSLR astrofotografija, a članovi su pomenute mejling liste (vjerovatno najveće na internetu u  DSLR astrofotografiji). Najbolje će biti da oni nemaju pojma... Imena kao što su Jerry Lodriguss, Samir Kharusi, Pertti Tapola (da pomenem samo neke) govore sama za sebe, ne moram ih ja braniti.

2) Čitati kako piše (stalno moram da se ponavljam, uhh): "IS ima više stakala u sebi od non-IS objektiva" znači da se radi o objektivima istih karakteristika od kojih je jedan IS, a drugi non-IS. Evo, za one kojima treba crtati, na primjer: Canon EF 70-200mm f/2.8 L IS USM  i Canon EF 70-200mm f/2.8 L USM       (dakle, non-IS).
Radi se o tome, da dodatna (planparalelna) stakla za brzo pomjeranje slike pri trešenju, stvaraju unutrašnje refleksije - doduše male, ali ipak prisutne. Zbog istog razloga, u deep-sky astrofotografiji obavezno se isključuje IS prilikom snimanja.

[bear]

Ne radi se o pitanju autoriteta vec o tome da je ovo nacin kako neki fakti danasnjice postaju mitovi buducnosti. Veza izmedju IS objektiva i kvaliteta istih u astrofotografiji je korelacija a ne uzrocno-posledicna. Citaj, u sledecoj generaciji mozda ti dodatni elementi i pomognu pri samom tvorenju slike a nisu samo nakalemljeni planparalelni elementi na postojecim objektivima. I onda cemo 5 godina dokazivati da to vise nije slucaj. Ista prica kao sa CMOS-om, *canonova implementacija* CMOS-a (i propratnog processinga) je bila odlicna, ali se stvorio utisak da je sam 'CMOS' taj magicni sastojak (pa su se ljudi cudili kako to da kod web kamera upravo obratno, CCD verzije daju bolje rezultate).

[Ljubo]

Sunce danas oko 12 časova... Aktivni region 1045, a vide se da sa ruba pristizu i 2 nove grupe pjega...  Stek od 10 snimaka 1/2500 sec; ISO100 kroz Orion 120ED modifikovanim EOSom 20D na Skywatcher EQ6 SkyScan Pro montaži. Folija: Baader Astrosolar ND 3,5 full aperture. Stekiranje i obrada u MaxDSLR softveru.

Inače, jako interesantan snimak amatera iz USA ove oblasti u H-Alfa području spektra obavezno pogledajte ovdje: http://spaceweather.com/submissions/large_image_popup.php?image_name=Alan-Friedman-super_sunday_1265581289.jpg
Fenomenalno, zar ne?

[CyberianIce]

Izvanredan snimak!

[lajosk]

Odličan snimak Ljubo,poge se vide vrlo dobro ,možda još malo da si poradio na izioštravanju .? ali super je i ovako ...svaka čast majstore!
Evo i ja sam danas malo radio.Na žalost kod mene  su oblaci već danima pa od novih snimaka nema ništa ali sam evo iz dosade poslagao planete koje sam do sada slikao i čini mi se da ne izgleda tako loše...Sve slike sam radio Philips ToUcam 840K web kamerom a obrada je bila u Fotošopu.

[Ljubo]

Bravo Lajoše! Dosta detalja na planetama, nema šta. Scope je 150/750, 200/1200 ili nešto treće?

Nisam stigao dobro da izoštrim, a i duvao je jak vjetar (kod mene mu se to zove bura), pa je sve podrhtavalo (i ja zajedno sa aparaturom).
Možda da sam koristio 1000D bilo bi lakše za fokusiranje, ali mrzilo me da vadim H-Alfa filter (Astronomik 6nm insert), jer uparen mi stoji sa autoguiderom za planirano snimanje DSO.
Takodje, CF kartica mi je bila ispucana do kraja, pa nisam napravio ni više snimaka, a to znači nema ni dodatnih flat fieldova, što se vidi iz priloženog ....
No, najvažnije da se ima šta snimiti, a izgleda da se aktivnost na Suncu povećava što znači biće novih snimaka .

[Laci]

Svaka čast za snimak sunčevih pega, Ljubo, uprkos buri . Treba puno strpljenja pa izvući upotrebljivi snimak u prisustvu vetra.
Hvala za priloženi link, oživeo je tvoju fotografiju ! Sigurno su one snažne protuberance sa ruba H-Alfa snimka Sunca naznaka novo pridošlih pega u narednih 24 časova.